Welcome, welcome, to Le Dungeon!

By Gospodjica Zimushka… Joj, bre, you’re wonderful…

(Source: zaboravljena-prica)

… Zasto uvek ima vise ljudi koji shvataju stvari preozbiljno, nego onih koji to ne cine?

Ljudi, zbog toga nam je svet u sranju! Koji vam je, vise? XD

Da, znam, i ja sam jedan od tih koji shvataju stvari ozbiljno, ali to je samo zato sto necu da bliznji misle da sam retardiran. I want nice people to like me… I can be silly, I truly can. :(

… And I want to be. Sometimes. Ali zelim uvek i da budem razuman i da shvatim da nekad nema apsolutne istine. I da ja NE MORAM da znam APSOLUTNU ISTINU… Jer apsolutna istina nije uvek ono sto ‘jeste’ oko nas.
… Da pojasnim to malo bolje…
Apsolutna istina je ono sto mi mislimo da jeste, i tacka. I mi moramo da imamo apsolutno MISLJENJE o svemu, i to misljenje se vodi kao nasa apsolutna istina… Svejedno sto to ne mora da bude prava, pravcata istina u ovom univerzumu. Vazno da mi imamo MISLJENJE. Big fuckin’ deal.

A ne padaju nam na pamet dva faktora:
1. Mi ne vidimo i ne cujemo vecinu elektromagnetnih talasa oko nas, i koliko god da su nam mozgovi kompleksni, nisu beskrajne moci. Kako mozemo onda da pretpostavimo da znamo sve?
2. Mi NE MORAMO da znamo sve. Ima stvari koje su jako dobre kad se baziraju na onome sto trenutno znamo (nauka), i ima stvari koje nemaju nikakve potrebe da se baziraju na onome sto trenutno znamo (drustveni poredak).

… Lakse malo, ljudi. Svi smo mi jednaki. Stvarno, dosta sa sranjima i “ako mogu da pricam, ja cu da pricam”. Nema vise potrebe. Culi smo vas. Kraj.

P.S. I think I’m gonna start being more silly again. Mozda. :)